Sobni čempres: kompletna nega, zalivanje i prihrana sobnih biljaka

Sobni čempres i kompletna nega sobnih biljaka: od Cupressus do krotona, paprati i krasule

Kada u kući postoji mnogo biljaka, često se javlja ista situacija: neka biljka izgleda poznato, ali joj se ne zna tačan naziv, a još manje pravi uslovi koje traži. Tako se mali čempres, Cupressus, lako pomeša sa tujom, jelkom ili nekom drugom zimzelenom biljkom. Ljudi ga često kupe u supermarketu, na pijaci ili u rasadniku, donesu ga u topao stan i očekuju da će uspeti sam zato što je lep i zelen. Međutim, sobni čempres nije biljka koja prašta svaku grešku. On traži svetlost, svežinu, vlažnost i umereno zalivanje, a najviše strada od suvog vazduha, previsoke temperature i preteranog zalivanja.

Ovaj tekst je zamišljen kao praktičan vodič kroz negu sobnog čempresa, malog čempresa i drugih sobnih biljaka koje se često nalaze u domovima. Govorićemo o tome kako izgleda Cupressus, zašto se meša sa tujom, koji su uslovi potrebni za zdrav rast, kako zalivati, prihranjivati, orošavati i spasiti biljku koja je počela da se suši. Dotaknućemo se i krotona, paprati, krasule, spatifiluma, božićne zvezde, dracene, bambusa, fikusa, orhideje, ciklame, afričke ljubičice, muskatli, petunija, lavande, kaktusa i sukulenti. Cilj je da dobijete jasnu sliku, bez opštih uputstava koja ne pomažu, i da naučite da prepoznate šta vaša biljka stvarno traži.

Kako izgleda sobni čempres i zašto se često meša sa tujom

Sobni čempres, poznat i pod latinskim nazivom Cupressus, najčešće izgleda kao mali, zbunast čempres koji može da naraste oko četrdesetak centimetara u saksiji. Listovi su mu sitni, ljuskasti ili igličasti, svetlozeleni do tamnozeleni, i deluju bodljikavo ili bockavo. Zbog guste, kompaktne forme mnogi ga opišu kao mali cempres koji liči na tuju, ali je manji i često nežniji. Neki primerci podsećaju na jelkicu, pa je razumljivo što se u razgovoru često čuje pitanje: da li je to tuja, jelka ili čempres?

razlika između čempresa i tuje nije uvek očigledna golim okom, naročito kada su biljke mlade i kupljene u maloj saksiji. Tuja je često mekša na dodir, dok je čempres zbijeniji i ponekad oštriji. Ipak, za negu je važnije znati da obe grupe traže dosta svetla, svež vazduh i dobru drenažu. Ono što ih najviše razlikuje u stanu jeste tolerancija na suvoću. Čempres u saksiji obično ne podnosi dugotrajnu suvoću zemlje, ali ne podnosi ni stalnu vlagu. Zato je ključno pronaći ravnotežu.

Ako ste biljku kupili u supermarketu, ona je verovatno bila držana u uslovima koji nisu idealni. Kratkotrajno je izložena toplom vazduhu, slabom svetlu i čestom zalivanju ili presušivanju. Kada dođe u dom, doživljava šok. Zato se dešava da za nedelju ili dve počne da žuti, suši se, dobija crvenkastu boju ili opada. To ne znači uvek da je biljka bolesna. Često je to reakcija na promenu sredine. Ako se na vreme prepozna problem, mali čempres može da se oporavi.

Uslovi koje sobni čempres traži

Svetlost

Sobni čempres voli mnogo svetlosti, ali ne isto tako i jako, direktno sunce tokom celog dana. Najbolje mu prija svetlo mesto pored prozora, gde dobija nekoliko sati jutarnjeg ili popodnevnog sunca, a ostatak dana ima jaku indirektnu svetlost. Ako je biljka naglo prebačena sa senovitog mesta na jako sunce, listovi mogu da izgore i dobiju crvenkastu ili braonkastu boju. Zato se svaka promena svetlosti obavlja postepeno, naročito u proleće i leto.

Zimi, kada su dani kratki, čempresu treba obezbediti najsvetlije moguće mesto. Nedostatak svetlosti dovodi do retkog rasta, žućenja unutrašnjih listova i gubitka kompaktne forme. Ako nema dovoljno prirodne svetlosti, može pomoći dodatna biljna lampa, ali ona ne sme da bude preblizu da ne bi zagrevala iglice.

Temperatura

Ovo je jedan od najčešćih razloga za propadanje sobnog čempresa u stanu. On ne voli stalnu toplotu, naročito ne temperaturu oko trideset stepeni, koja se često javlja u malim stanovima bez provetravanja. Idealna temperatura za sobni čempres je umerena, najčešće između petnaest i dvadeset stepeni. Zimi mu prija hladnije mesto, oko deset do petnaest stepeni, ako je moguće. Topao, suv vazduh iz grejanja iscrpljuje biljku i dovodi do sušenja vrhova i opadanja iglica.

Ako u prostoriji ne možete da obezbedite nižu temperaturu, pokušajte da biljku držite dalje od radijatora, peći i drugih izvora toplote. Provetravanje je korisno, ali pazite da biljka ne bude na direktnoj promaji. Hladan vazduh zimi može da ošteti listove, dok leti prija svežina, ali ne i ledeni vetar.

Vlažnost vazduha

Sobni čempres traži umerenu do visoku vlažnost vazduha. U stanovima sa centralnim grejanjem vazduh je često veoma suv, što je za čempres ozbiljan problem. U takvim uslovima pomaže redovno orošavanje sitnom maglicom, ali ne u vreme najjačeg sunca. Orošava se ujutru ili uveče, kada biljka nije izložena direktnoj toploti. Takođe, možete da postavite posudu sa vodom u blizini ili da koristite ovlaživač vazduha. Grupisanje biljaka može malo da poveća vlažnost oko njih, ali pazite da među njima ne dođe do prenosa štetočina.

Zalivanje

Zalivanje sobnog čempresa je najosetljivija tačka. On ne voli da mu je zemlja stalno mokra, ali ne voli ni da se potpuno osuši. Najbolje je zalivati kada gornji sloj zemlje počne da se suši, otprilike dva do tri centimetra dubine. Pre zalivanja proverite prstom. Ako je zemlja vlažna, sačekajte. Ako je suva, zalijte umereno, dok voda ne počne da izlazi na dno saksije. Posle desetak minuta obavezno uklonite vodu iz podmetača, jer čempres ne sme da stoji u vodi.

Zimi se zalivanje smanjuje, ali se ne prekida potpuno. U hladnijim uslovima biljka troši manje vode, pa je bolje zalivati ređe i pažljivo. Ako je u prostoriji toplo i suvo, možda će tražiti češće zalivanje, ali i tada se treba pridržavati pravila da zemlja ne bude stalno natopljena. Voda treba da bude odstajala, sobne temperature. Destilovana voda nije neophodna, ali može pomoći ako je voda iz česme veoma tvrda.

Zemlja i saksija

Čempresu odgovara rastresita, propusna zemlja koja dobro drži vlagu, ali je ne zadržava predugo. Može se koristiti mešavina za sobne biljke sa dodatkom perlita, peska ili sitnih kamenčića. Drenaža je obavezna. Na dnu saksije treba da budu rupice, a preko njih sloj kamenčića, šljunka ili krupnog peska. Bez drenaže voda se zadržava oko korena, što dovodi do truljenja i propadanja biljke.

Saksija ne sme biti prevelika. Ako je mnogo veća od korena, zemlja će se sporo sušiti i koren može da istruli. Mlade biljke presađuju se po potrebi, najbolje u proleće. Starije biljke mogu da ostanu u istoj saksiji duže, ali im svake godine treba obnoviti gornji sloj zemlje. Prilikom presađivanja ne treba uništavati zdrav koren, već samo ukloniti suve i oštećene delove.

Prihrana

Prihrana sobnog čempresa treba da bude umerena. U periodu rasta, od proleća do jeseni, može se koristiti tečno đubrivo za zelene biljke ili štapići za prihranjivanje. Đubrivo se nikada ne daje u suvu zemlju, jer može da ošteti koren. Najpre se biljka zalije, pa se posle nekoliko sati prihrani. Zimi se prihrana obično obustavlja ili svodi na minimum. Previše đubriva može da izazove so u zemlji, žućenje vrhova i slabiji rast.

Zašto se sobni čempres osuši ili pocrveni

Kada mali čempres počne da se suši, najčešći uzroci su suv vazduh, previsoka temperatura, nedostatak svetlosti, preterano zalivanje ili kombinacija svega navedenog. Crvenkasta boja često ukazuje na stres izazvan toplotom, suncem ili sušom. Ako je biljka bila u stanu na trideset stepeni, bez provetravanja, sasvim je moguće da je doživela toplotni udar. Iglice mogu da izgledaju kao izgorele, a zemlja može biti ili previše suva ili previše mokra.

Drugi čest scenario je kupovina biljke koja je već bila oslabljena. U supermarketima i sličnim mestima biljke se često drže u uslovima koji nisu idealni. Kada dođu u dom, stres se nastavlja. Ako se odmah zalije previše, ako se stavi blizu radijatora ili ako se ostavi u mraku, propadanje je brzo. Zato je važno ne reagovati panično. Prvo treba proceniti stanje zemlje, svetlosti, temperature i vlage.

Šta raditi kada čempres počne da se suši

Ako je biljka tek počela da žuti ili suši se, prvo je izolujte od drugih biljaka i pregledajte je. Proverite da li na iglicama ima paučine, belih naslaga, sitnih insekata ili lepljivih tragova. Ako ima štetočina, potrebno je prskanje odgovarajućim sredstvom iz poljoprivredne apoteke. Ako nema štetočina, pređite na sledeće korake.

• Proverite zemlju: ako je jako mokra, ne zalivajte. Ako je suva, zalijte umereno.
• Uklonite suve delove: oprezno odsecite potpuno suve grančice, ali ne orezujte zdravo tkivo.
• Prebacite biljku na svetlije i hladnije mesto: dalje od radijatora, bez direktne promaje.
• Povećajte vlažnost: orošavajte je ujutru ili uveče, ali ne po jakom suncu.
• Ne prihranjujte bolesnu biljku: đubrivo može da je dodatno oslabi.
• Sačekajte proleće: ako je biljka izgubila veći deo iglica, nemojte je bacati odmah. Čempresi ponekad ožive iz uspavanih pupoljaka.

Kada se pojavi novi rast, to je znak da se biljka oporavlja. Tada možete početi sa blagom prihranom i redovnijim zalivanjem. Ako se novi rast ne pojavi ni posle nekoliko meseci, verovatno je koren potpuno propao. U tom slučaju je bolje kupiti novu biljku i primeniti naučene lekcije.

Kupovina novog čempresa i aklimatizacija

Kada kupujete novi sobni čempres, izaberite biljku koja ima guste, zdrave iglice bez žutih ili braonkastih vrhova. Proverite da li je zemlja umereno vlažna, a ne natopljena. Pogledajte dno saksije: ako iz rupica izlazi koren ili ako se oseća neprijatan miris, biljka verovatno ima problema sa korenom. Izbegavajte primerke koji su držani na direktnoj promaji ili blizu vrata, jer su možda već prehlađeni.

Kada dođete kući, ne presađujte biljku odmah ako nije neophodno. Ostavite je na svetlom, umereno toplom mestu nekoliko dana da se prilagodi. Ako je zemlja suva, zalijte je umereno. Ne đubrite je prve nedelje. Ako je u plastičnoj saksiji sa malo zemlje, možete je kasnije presaditi u odgovarajuću mešavinu, ali tek kada prođe prva adaptacija. Postepeno je navikavajte na svetlost, posebno ako je bila držana u zatvorenom prostoru.

Druge sobne biljke i njihova nega

U domovima se često gaji mnogo različitih biljaka, pa je korisno znati osnovne razlike u nezi. Iako svaka vrsta ima svoje specifičnosti, postoje zajednička pravila: dobra drenaža, umereno zalivanje, odgovarajuća svetlost i redovno posmatranje. U nastavku su najčešće sobne biljke i osnovni saveti za njihovu negu.

Kroton

Kroton je poznat po šarenim listovima i zahteva dosta svetlosti, ali ne direktno podne sunce. Voli stalnu vlagu u zemlji, ali ne i natopljen koren. Zimi mu prija toplota, ali uz visoku vlažnost vazduha. Suv vazduh je čest razlog opadanja listova. Listove treba redovno orošavati i brisati vlažnom krpom. Prihranjuje se tečnim đubrivom za zelene biljke, ali umereno. Ako kroton preko zime izgubi deo listova, to nije uvek nepovratno. U proleće može da se oporavi ako se smanji zalivanje i poveća vlažnost.

Paprat

Sobna paprat voli svetlo mesto bez direktnog sunca, stalnu vlagu i visoku vlažnost vazduha. Ne podnosi suv vazduh iz grejanja. Zemlja treba da bude vlažna, ali ne preplavljena. Listovi se mogu prskati vodom sobne temperature. Ako se pojave svetlozelene žilice po površini zemlje, to može biti način razmnožavanja ili novi izdanci. Ne treba ih dirati do proleća. Paprat se presađuje kada postane tesno u saksiji, najbolje u proleće. U senovitim delovima doma može da uspe, ali joj je potrebna dosledna vlaga.

Krasula

Krasula, poznata i kao japansko drvo ili drvo novca, je sukulenta. Voli svetlo mesto, ali ne preterano jako sunce. Zaliva se retko, tek kada se zemlja potpuno osuši. Previše vode je najčešći razlog truljenja korena i opadanja listova. Zimi je treba držati na hladnijem mestu i zalivati još ređe, otprilike jednom mesečno. Ako listovi opadaju, mogu se posaditi u zemlju za kaktuse i sukulente. Dobra drenaža je obavezna. Prihrana nije potrebna često, a preterivanje može da naškodi.

Spatifilum

Spatifilum je popularna sobna biljka koja voli svetlost bez direktnog sunca, redovno zalivanje i umerenu vlažnost. Ne podnosi promaju ni jako sunce. Ako ne cveta, razlog može biti nedostatak svetlosti, prevelika saksija ili nepravilna prihrana. Listovi se mogu orošavati, a zemlja treba da bude vlažna, ali ne natopljena. Povremeno prihranjivanje đubrivom za cvetnice može pomoći, ali samo u periodu rasta. Ako listovi potamne na vrhovima, to može biti znak suvog vazduha ili promaje.

Božićna zvezda

Božićna zvezda je lepa, ali zahtevna biljka. Voli svetlo mesto bez direktne promaje i bez direktnog izvora toplote. Temperatura oko dvadeset stepeni je najbolja. Zaliva se kada se zemlja osuši, a preterano zalivanje dovodi do opadanja listova. Osetljiva je na hladnoću, pa temperatura ne sme da padne ispod trinaest stepeni. Posle cvetanja ulazi u period mirovanja. Za ponovno cvetanje potrebno joj je mnogo mraka tokom noći u jesenjem periodu. Sok biljke može da bude nadražujući, pa se preporučuje oprez prilikom orezivanja.

Dracena

Dracena je zahvalna sobna biljka koja voli svetlo, ali ne direktno sunce. Zaliva se umereno, a zemlja treba da se osuši između zalivanja. Ne voli često premeštanje. Ako listovi žute, uzrok može biti previše vode, suv vazduh ili hladna promaja. Zimi joj prija hladnije mesto sa manje zalivanja. Listove treba povremeno orošavati i brisati od prašine. Ako se stablo raskrivi, može se orezati i odsečeni deo staviti u vodu da pusti koren. Dracena dobro reaguje na prolećno orezivanje i tada može da izbaci nove izdanke.

Bambus

Sobni bambus se često drži u vodi, ali može i u zemlji ako se obezbedi redovna vlaga. Listovi mogu da požute zbog previše toplote, nedostatka svetlosti ili nečiste vode. Vodu treba menjati redovno, a posuda mora biti čista. Ako stablo počne da truli, treba ga skratiti iznad zdravog dela i staviti u svežu vodu. Bambus voli svetlo mesto bez direktnog sunca. Prihrana je potrebna samo povremeno i u malim količinama. Ako se drži u zemlji, zemlja treba da bude stalno vlažna, ali ne natopljena.

Fikus

Fikus, uključujući i takozvani bendžamin, voli svetlo mesto bez direktne promaje. Ne podnosi često premeštanje, naročito zimi. Ako opada lišće, to može biti reakcija na promenu mesta, hladan vazduh, suv vazduh ili nepravilno zalivanje. Zemlja treba da bude umereno vlažna, a drenaža obavezna. Zimi se zalivanje smanjuje. U proleće se može orezati ako je izgubio listove, jer često ponovo izbija iz starih grana. Listovi se mogu orošavati i brisati. Fikus ne voli da stoji u vodi.

Orhideja

Orhideja voli svetlo, ali ne direktno sunce. Ne podnosi promaju ni nagle promene temperature. Zaliva se potapanjem ili umerenim zalivanjem, u zavisnosti od vrste i podloge. Koren ne sme da bude stalno mokar. Listovi se ne smeju kvasiti u centru rozete. Posle cvetanja sledi period mirovanja. Ako se pojavi novi izdanak, može se odvojiti kada dovoljno poraste. Orhideje su osetljive na trulež, pa je dobra cirkulacija vazduha važna.

Ciklam

Ciklam je lepa zimska biljka, ali može biti zahtevna. Voli svetlo mesto bez direktnog sunca i umerenu vlažnost. Zaliva se odozdo, potapanjem saksije u vodu, a višak vode se obavezno uklanja. Listovi se ne smeju kvasiti. U toplim prostorijama može da traži češće zalivanje, ali ne sme da stoji u vodi. Posle cvetanja listovi mogu da požute i biljka ulazi u mirovanje. Tada se zalivanje smanjuje, a lukovica može da se čuva na hladnijem mestu do sledeće sezone.

Afrička ljubičica

Afrička ljubičica voli svetlo, toplo mesto bez jakog sunca. Najbolje uspeva na prozorima koji nisu izloženi direktnom podnevnom suncu. Zaliva se pažljivo, najbolje u podmetač ili oko ivice saksije, kako voda ne bi pokvasila listove. Listovi ne smeju da budu mokri duže vreme. Prihranjuje se blagim đubrivom za cvetnice. Ako ne cveta, razlog može biti nedostatak svetlosti, prevelika saksija ili previše đubriva. Lako se razmnožava listom u vodi ili u zemlji.

Muskatle, petunije i lavanda

Muskatle i petunije su sezonske biljke koje vole dosta svetlosti i redovnu prihranu. Zalivaju se umereno, a precvetale cvetove treba uklanjati. Ne podnose preteranu vlagu, ali ni potpunu sušu. Petunije se mogu sejati iz semena, ali je kasnije potrebno pikiranje. Lavanda voli sunce, dobru drenažu i umereno zalivanje. Ne podnosi previše vode, naročito zimi. Može da se razmnožava reznicama, a mlade biljke treba zaštititi od jakih mrazeva prve zime. U saksijama je važno da zemlja bude propusna.

Prihrana sobnog cveća: štapići, tečna đubriva i kućni dodaci

Prihrana je važan deo nege, ali je često i izvor problema. Mnogi proizvodi dolaze u obliku štapića za listanje ili cvetanje, tečnih đubriva, praškastih mešavina i sprejeva. Zeleni štapići se obično koriste za biljke koje gaje list, dok crveni ili odgovarajući štapići služe za cvetnice. Tečna đubriva se dodaju u vodu za zalivanje, obično jednom u dve do četiri nedelje, u zavisnosti od biljke i sezone. Praškasta đubriva se rastvaraju u vodi prema uputstvu.

Osnovno pravilo je da se đubrivo nikada ne daje u suvu zemlju. Najpre se biljka zalije, pa se posle nekoliko sati prihrani. Preterana prihrana može da izazove žućenje vrhova, belu koru na zemlji i slabijenje korena. Zimi, kada biljke miruju, prihrana se obično obustavlja. Mlade biljke i tek presađene biljke ne treba đubriti dok se ne ukorene.

Kućni dodaci poput ostataka čaja, taloga kafe, ljuski jaja, kora banane ili vode od kuvanja povrća mogu da budu korisni, ali ih treba koristiti s merom. Ljuske jaja mogu da odstoje u vodi koja se koristi za zalivanje, ali ne mogu da zamene potpuno đubrivo. Talog kafe može da bude koristan za neke biljke, ali može i da zakiseli zemlju. Čajne kesice se mogu staviti u zemlju, ali treba paziti da se ne stvori plesan. Voda iz akvarijuma, ako nije tretirana hemikalijama, može da posluži kao blago prirodno đubrivo. Najvažnije je posmatrati biljku i ne preterivati.

Zalivanje i voda: najčešće greške

Većina problema sa sobnim biljkama nastaje zbog zalivanja. Ljudi često zalivaju po navici, a ne prema potrebi biljke. Zemlja treba da se proveri prstom pre svakog zalivanja. Ako je vlažna, ne treba zalivati. Ako je suva, zaliti umereno. Voda treba da bude odstajala i sobne temperature. Ako je voda iz česme tvrda, može se ostaviti preko noći da se istaloži. Destilovana voda je dobra za osetljive biljke, ali nije uvek neophodna.

Podmetač ne sme da bude stalno pun vode. Posle zalivanja sačekajte deset do petnaest minuta i uklonite višak. Ako biljka stoji u vodi, koren može da istruli. Takođe, ne treba zalivati po listovima ako je biljka na suncu, jer kapi mogu da deluju kao sočivo i izazovu opekotine. Orošavanje je najbolje ujutru ili uveče. Zimi se zalivanje smanjuje, a leti povećava, ali uvek prema uslovima u prostoriji.

Štetočine, bolesti i problemi sa zemljom

Na sobnim biljkama se često pojavljuju mušice, vaši, pauci, bele naslage i gljivice. Mušice oko zemlje mogu da ukažu na preterano zalivanje i vlažnu površinu. Rešenje je smanjenje zalivanja, uklanjanje gornjeg sloja zemlje i, ako je potrebno, prskanje odgovarajućim sredstvom. Bele naslage na listovima mogu biti znak štetočina ili gljivične bolesti. Ako izgledaju kao paučina, verovatno su grinje. Tada je potrebno prskanje insekticidom i izolacija biljke. Crne ili zelene vaši se uklanjaju insekticidom ili mlazom vode, ali je bolje koristiti preparat iz poljoprivredne apoteke.

Zemlja može da pobeli zbog preterane upotrebe đubriva ili tvrde vode. Tada treba skinuti gornji sloj i zameniti ga novim. Ako se pojavi plesan, smanjite vlagu i poboljšajte cirkulaciju vazduha. Uvek izolujte zaraženu biljku od ostalih. Redovno pregledajte donju stranu listova, pazuh listova i površinu zemlje. Rano otkrivanje problema je najbolji način da se biljka spasi.

Sezonska nega kroz godinu

Proleće je vreme buđenja. Tada se biljke presađuju, orezuju, prihranjuju i razmnožavaju. Zalivanje se postepeno povećava. Leti treba paziti na jake sunce, visoke temperature i suv vazduh. Biljke na terasi i balkonu treba zalivati češće, ali ne u podne. Jesen je period pripreme za zimu. Zalivanje se smanjuje, prihrana usporava, a biljke koje su bile napolju unose se pre prvih mrazeva. Zimi većina sobnih biljaka miruje. Tada treba smanjiti zalivanje, izbegavati đubrenje i držati biljke dalje od radijatora. Provetravanje je korisno, ali bez direktne promaje.

Razmnožavanje sobnih biljaka

Razmnožavanje zavisi od vrste. Neke biljke se lako razmnožavaju reznicama u vodi, poput bambusa, fikusa, hibiskusa i mnogih sukulenata. Druge traže reznicu u zemlji, poput muskatli i petunija. Neke se dele, poput paprati i klivije. Neke se seju, poput petunija, ciklame i palmi. Prilikom reznica važno je koristiti čist alat, odstraniti donje listove i staviti reznicu u odgovarajuću sredinu. Hormon za ozležavanje može pomoći, ali nije uvek neophodan. Strpljenje je ključno, jer neke biljke puštaju koren za nedelju dana, a neke za mesec ili dva.

Balkon, terasa i iznošenje biljaka

Iznošenje sobnih biljaka napolje mora biti postepeno. Ako ih odmah iznesete na jako sunce, listovi mogu da izgore. Prvo ih stavite u senovit deo terase, pa ih posle nedelju dana postepeno izlažite svetlosti. Pazite na noćne temperature. Ako su najavljene niske temperature, bolje sačekajte. Biljke u saksijama su osetljivije na hladnoću nego one u zemlji, jer im koren može da se smrzne. Zimi, saksije sa zimzelenim biljkama mogu da ostanu napolju ako su dovoljno velike i zaštićene, ali mlade biljke treba zaštititi. Sneg može da deluje kao izolator, ali mokar sneg može da polomi grane.

Rezano cveće i održavanje svežine

Iako nije sobna biljka u saksiji, rezano cveće je čest deo doma. Da bi duže trajalo, treba mu čista vaza, sveža voda i koso odrezane stabljike. Voda se menja svakodnevno ili svaki drugi dan. Listovi ne smeju da budu u vodi. Neke vrste, poput ruža, vole da im se stabljika podrezuje pod vodom. Hrizanteme mogu duže da traju ako se stabljike lome, a ne seku. Dodaci poput šećera, aspirina ili komercijalnih kesica mogu pomoći, ali nisu zamena za redovnu negu. Cveće treba držati dalje od direktnog sunca i izvora toplote.

Zaključak: strpljenje, posmatranje i doslednost

Nega sobnog čempresa i drugih kućnih biljaka nije komplikovana ako se razumeju osnovni principi. Sobni čempres, Cupressus i mali čempres traže svetlost, svežinu, vlažnost i umereno zalivanje. Ne podnose stalnu toplotu, suv vazduh ni natopljenu zemlju. Kada se pojavi problem, ne treba odmah odustati. Treba proveriti zemlju, svetlost, temperaturu i prisustvo štetočina. Često je dovoljno promeniti mesto, smanjiti zalivanje, povećati vlažnost i sačekati proleće.

Biljke poput krotona, paprati, krasule, spatifiluma, božićne zvezde, dracene, bambusa, fikusa, orhideje, ciklame, afričke ljubičice, muskatli, petunija, lavande, kaktusa i sukulenti imaju različite potrebe, ali sve vole doslednost. Bolje je manje zalivati i češće posmatrati nego zalivati po navici. Prihrana treba da bude umerena, a kućni dodaci pažljivo korišćeni. Ako se biljka gaji sa pažnjom, ona će uzvratiti zdravim listovima, novim izdancima i, kod mnogih vrsta, lepim cvetovima. U svetu sobnih biljaka najveće bogatstvo nije savršenstvo, već razumevanje onoga što biljka traži.